“Ponovo o Jevandjelju mira”
Pamflet 1 - Serija Teologija i mir
Ovom brošurom Menonitske teološkinje Marie-Noelle
von der Recke “Ponovo o Jevandjelju mira” obeleavamo poèetak
serije teoloških pamfleta Crkve i mira.
Namera ove serije pamfleta je da produi tradiciju dijaloga i
teoloških diskusija iz posleratovske ere - posebno Puidoux konferencija
1955 -1965, izmedju istorijskih mirovnih crkava (Menoniti, Kvekeri i Crkva
Braæe) i velikih crkava i zato naglašavamo dve fundamentalne
istine:
- Aktivno nenasilje je jedno od osnovnih Hristovih uèenja za njegovu
crkvu.
- iblijska poruka pomirenja i oproštaja pretpostavlja aktivno
nenasilno delovanje i slubu miru, kao osnovnim naèelima Crkve Isusa
Hrista.
Christian Hohmann, Generalni sekretar Crkve i mira
15. april 1999.
Ponovo o Jevandjelju mira
Marie-Noelle von der Recke
Izlaganje na anglofonskoj konferenciji Crkve i mira,
juna 1998 u Hothorpe Hall.
I - Jevandjelje mira
Tema pomitenja postavlja suštinsko pitanje za
èoveèanstvo. Ova vana tema u Bibliji u stvari je biblijska
najbitnija i centralna tema. Od Postanja do Otkrovenja èitamo kako Bog
stvara veze, leèi ih i obnavlja kada su raskinute. Obraæajuæi
se u ovom èlanku na “Jevandjelje mira,” koncentrisaæemo
se na vrhunac biblijske prièe, na dolazak Isusa iz Nazareta. Kao
èovek iveo je medju svojim jevrejskim narodom i kao posledica svog ivota
i delovanja umro je smræu politièkog prestupnika. Oni koji su bili
svedoci njegovog ivota i smrti postali su svedoci njegovog vaskrsenja. Preneli
su nam poruku, poruku koja je najbolje uoblièena u samom svom nazivu
Jevandjelje: Blaga vest.
Novi zavet koristi razlièite izraze kada govori o toj
Blagoj vesti. Jedan od njih je “Jevandjelje mira.” I suviše
èesto tokom istorije crkve “Jevandjelje” je tumaèeno
na vrlo uzak naèin, što je ostavilo vrlo pogubne posledice. Jedan
prouèavalac je vrlo slikovito opisao tu tendenciju ka suavanju i
uprošæavanju: “uprošæavajuæe tumaèenje
Jevandjelja skoro nezaustavljivo dovodi do osakaæene crkve i amputiranog
Hrista.”
[1] Zato, pogledajmo nekoliko
tekstovo pripisanih apostolu Pavlu da zadobijemo novu i širu viziju
znaèenja Novog zaveta kada govori o Jevandjelju pogotovu o Jevandjelju
mira.
II - Neki kljuèni delovi iz Novog zaveta
Rim. 5: 6-11 Jer je Hristos, dok smo mi još bili slabi, u
odredjeno vreme umro za bezbonike. Jedva æe ko umreti za pravednika; za
dobroga moda bi se ko i usudio da umre. Ali Bog pokazuje svoju ljubav prema nama
time što je Hristos umro za nas kad smo još bili grešnici. Stoga
æemo mnogo pre mi, opravdani sada njegovom krvlju, njegovim posredstvom
biti spaseni od gneva. Ako smo, dakle, mi - kao njegovi neprijatelji - izmireni
sa Bogom smræu njegovoga Sina, onda æemo još pre biti spaseni
njegovim ivotom, pošto smo izmireni. I ne samo to, nego se i hvalimo Bogom
kroz Gospoda svoga Isusa Hrista, èijim smo posredstvom sada primili
pomirenje.
2 Kor. 5: 16-21 Stoga mi od sada nikoga više ne poznajemo
po telu; ako smo i znali Hrista po telu, sada ga više tako ne poznajemo.
Prema tome, ako je ko u Hristu - novo je stvorenje; staro je prošlo, vidi,
postalo je novo. A sve je od Boga koji nas je preko Hrista izmirio sa sobom i
koji nam je dao slubu pomirenja. Jer Bog je u Hristu pomirio svet sa sobom, ne
uraèunavujuæi njihove prestupe i metnuvši u nas reè
pomirenja. Mi smo, dakle, poslanici za Hrista na taj naèin što Bog
opominje preko nas. Molimo u ime Hristovo: Pomirite se sa Bogom. Onoga koji nije
znao greha Bog je uèinio grehom za nas, da mi u njemu postanemo
pravednost Boija.
Gal. 3: 26-29 Verom u Isusa Hrista sada ste svi sinovi Boiji;
jer svi vi koji ste u Hrista kršteni - u Hrista ste se obukli. Nema
više ni Judejina ni Grka, nema ni roba ni slobodnjaka, nema više ni
muško ni ensko; jer ste svi vi jedno u Hristu Isusu. Ako ste vi pak
Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo, naslednici po obeæanju.
Efe. 2: 11-21 Zato se seæajte da ste nekada vi, po
telesnom poreklu mnogobošci, koji se od rukom uèinjenog nazovi
obrezanja na telu nazivate neobrezanje, u ono vreme bili bez Hrista, otudjeni od
izrailjskog društva, bez udela u obeæanim zavetima, nemajuæi
nade, i bez Boga u svetu. A sada ste se u Hristu Isusu vi, koji ste nekada bili
daleko, pribliili Hristovom krvlju. Jer on je naš mir, on je oba dela
sastavio u jedno i svojim telom razrušio pregradni zid koji ih je
rastavljao, neprijateljstvo, obesnaio zakon s njegovim zapovestima i odredbama,
da stvarajuæi mir od te dvojice naèini u sebi jednog novog
èoveka, i da obojicu u jednom telu pomiri s Bogom - krstom, pošto je
na njemu ubio neprijateljstvo. On je došao i kao radosnu vest objavio mir
vama udaljenima, i mir onima koji su blizu; Jer njegovim posredstvom i jedni i
drugi imamo pristup k Ocu u jednom Duhu. Tako, dakle, niste više tudjinci i
došljaci, nego ste sugradjani svetih i domaæi Boiji, nazidani na
temelju apostola i proroka, a ugaoni temelj je sam Hristos, na kome je sva
zgrada sastavljena, te izrasta u sveti hram u Gospodu.
Kol. 1: 15-22 On je slika nevidljivoga Boga, prvorodjeni sveg
stvorenja, jer je u njemu stvoreno sve što je na nebesima i na zemlji, sve
vidljivo i nevidljivo, bili to prestoli, ili gospodstva, ili poglavarstva, ili
vlasti; sve je njegovim posredstvom stvoreno - i za njega. I on je pre svega i
sve u njemu ima svoje postojanje. On je i glava tela, Crkve; on je
poèetak, prvorodjeni iz mrtvih, da u svemu on bude prvi. Jer je Bog
blagoizvoleo da se u njemu nastani sva punina i da njegovim posredstvom sve
izmiri sa sobom, stvorivši mir njegovom krvlju na krstu, te da njegovim
posredstvom izbavi sve što je na zemlji i na nebesima. Pa i vas koji ste
nekada bili otudjeni i neprijateljski nastrojeni svojim smeranjem u zlim delima,
sada je izmirio smræu njegovog ljudskog tela, da vas svete,
neporoène i besprekorne postavi preda se.
Svaki od ovih odlomaka direktno ili indirektno govori o
pomirenju. Svaki sadri fundamentalne stavove o spasenju u Isusu Hristu. Svaki
izrièe osnovne crte Pavlove teologije o vezi izmedju pomirenja i
spasenja. Ali ipak, blii pogled na kontekst ovih odlomaka pokazuje da Pavlova
namera nije bila da ustanovi èistu i preciznu teološku doktrinu.
Svaki ponaosob je odgovor na specifiène tenzije u specifiènim
crkvama.
III - Tenzije medju ranim hrišæanskim zajednicama
Poslanice Rimljanima, Galatima i Efescima, sve tri,
tièu se pitanja mesta Hrišæana nejevreskog porekla u Crkvi;
Sva tri pisma mogu da budu shvaæena u kontekstu tenzija izmedju
Hrišæana jevrejskog porekla i Hrišæana koji potièu
iz drugih, mnogoboaèkih tradicija.
Pismo Kološanima bavi se tenzijama nastalim u ranom
Hrišæanstvu pojavom Gnosticizma (koje pojednostavljeno moemo da
uporedimo sa savremenom pojavom New Age pokreta). Oba pisma
Korinæanima puna su aluzija na lièni sukob izmedju Apostola Pavla i
nekih èlanova crkve u Korintu, koji su dovodili u pitanje njegovo
propovedanje. Ovi “nadapostoli,” kako ih Pavle naziva, propovedali
su o duhovnom samoispunjenju dok je Pavle iveo i propovedao o siromaštvu.
Imajuæi u vidu sukobe u ovim crkvama, moemo i da
shvatimo Pavlove stavove o pomirenju. Stvari koje on izrièe o pomirenju
nisu apstraktne dogme. On ne iznosi
uzvišene, neostrvarljive ideale. Ono što Pavle smera
nije zidanje kula i gradova bez osnova. Njegova namera je da ohrabri ljude da ne
prihvataju lako sukobe i tenzije. Pavle eli da im pomogne da se suoèe sa
konfliktima i da ih hrabro rešavaju sledeæi propovedi Isusa Hrista.
Jasno je da ne moemo da damo razrešujuæe odgovore
na sve teške, gorke i muène situacije u kojima nema pomirenja u
našem svetu i Hrišæanskoj crkvi danas. Ne moemo da damo jeftina
rešenja da zaleèimo sve rane ili istisnemo stvarnost sukoba sa nekim
pobonim reèima. Ali verujem da moemo da nadjemo istinsku pomoæ u
ovim odlomcima - Pavlova praktièna upustva u svetlu specifiènih,
èesto vrlo bolnih, sukoba.
IV - Paradigme za pomirenje
Pavle prilazi sukobima i neprijateljstvu u okviru Crkve sa
nekoliko paradigmi, svaka od kojih polazi od Hristovog uèenja, i
poglavito od Hristove smrti na krstu. Ove paradigme ili primeri pokazuju
posledice Hristovog puta u prenošenju mira Boijeg
èoveèanstvu.
Društvena revolucija - U ovoj paradigmi pomirenje
znaèi da klase i kaste nestaju. Svi ljudi imaju pravo na
zajednièko nasledje. Tekst iz Poslanice Galatima potvrdjuje da vera u
Isusa Hrista èini da sve duboko usadjene brane izmedju ljudi nestaju. U
Isusu svi ljudi postaju Boiji naslednici i mogu da nazovu Boga svojim ocem kao
što je to i sam Isus èinio. “Obuæi se u Hristu” je
kao obuæi novi kaput. To nas èini da doivimo ovo novo
pomirenje.
rtvovanje - I poslanica Rimljanima i Efescima govore o
prolivanju krvi Hristove, metafore rtvovanja, kao sredstva pomirenja.
Rat i mir - Poslanice Rimljanima i Kološanima govore o
ljudima kao neprijateljima Boijim za koje je Hrist umro zbog ljubavi prema
njima, mireæi ih tako sa Bogom.
Novo stvorenje - Ova paradigma nam otvara novi naèin za
doivljavanje neprijatelja. Druga poslanica Korinæanima objašnjava
kako je Pavle video svoje portivnike novim oèima: ako je neko u Hristu,
nova stvarnost je zapoèela. Grèka reè ktisis ovde nije
shvaæena u uskom ili individualnom, veæ u globalnom smislu. To je
akt postanja. I zato naš tekst kae “novo je
stvorenje.”
Iništavanje i stvaranje - U Poslanici Efescima, Hristova
propoved ima dve strane. On je uništio ili poništio moæ ograda,
institucija i zakona koji su delili Jevreje od mnogoboaca. Tu je aluzija na zid
jerusalimskog hrama koji je spreèavao mnogobošce da u potpunosti
pristupe bogosluenju. Ali Isus nije samo srušio zid i ogradu. On je stvorio
novo telo, Crkvu, pomirenu zajednicu naèinjenu od bivših
neprijatelja.
Posmatrajuæi ovih pet paradigmi vidimo da je jezik
rtvovanja (koji je u kasnijim teološkim raspravama uglavnom postao jedini
naèin govora o spasenju u Isusu Hristu) samo jedan od mnogih
naèina na koji se pokušava izraziti ono što Hristov ivot, smrt
i uskrsnuæe znaèe za nas. Uglavnom se podrazumeva zašto je
reènik rtvovanja imao smisla za prve èitaèe ovih tekstova,
ali je to postalo sve tee i tee ljudima da razumeju, pogotovu u
zapadnjaèkim društvima. Èak štaviše, ljudi nastoje
da odbace èitavu poruku kao neprihvatljivu kada im se predstavlja kroz
rtvovanje. Razlièitost paradigmi koje smo predstavili dozvoljava nam
širi pogled na znaèenje Hristovog dela. Moemo bolje da ih razumemo
zato što su pozajmljene iz aspekata ivota koji su nam mnogo blii i
poznatiji. Ove paradigme, udaljavajuæi nas od vertikalnog razumevanja
spasenja usresredjenog na pojedinca, vode nas ka razumevanju koje je
opštije i u okviru zajednice.
V - Ka razumevanju opštem i u okviru zajednice
Paljiviji pogled na reè “pomirenje”
pomoæi æe nam da se pribliimo ovakvom razumevanju pomirenja i
spasenja kao opštem i kroz zajednicu. Otkrivamo da grèki glagol
katalasso ne dolazi od jezika molitve ili zakona veæ pre od jezika
diplomatije i društvenih odnosa. Katalasso znaèi razmeniti,
promeniti. U našim tekstovima èinilac promene je uvek Bog. Nismo mi
koji se mirimo sa Bogom veæ Bog koji nas miri sa sobom. U tom smislu
pomirenje je jednostrana izjava mira od Boga svojim neprijateljima.
Ova misao je jedinstvena u verskoj istoriji. U grèkoj
religiji, boanstva su bila daleko od ljudi. Bila su tako daleko od ljudi da je
svaka pomisao na pomirenje sa njima bila nezamisliva. Smirenje bojeg besa je
bilo u pitanju, ne pomirenje ljudi sa njima. Ovo se odnosi i na grèke i
rimske i germanske religije. Besni Bog ili besna boanstva morala su da budu
umilostivljena kroz èinove oèišæenja, rtvovanja,
molitve ili asketizma. Svi ti èinovi i rituali su bili upereni da
umilostive bogove. Biblijski stav o pomirenju je taèno na suprotnoj
strani. Bog nije neki besni Bog koga ljudi treba da umilostive. Umesto toga, Bog
je sam akter pomirenja.
Ovo se izrièito vidi u našim tekstovima, koji se
bave sa dva suštinska pitanja: 1. Koji je Boiji stav prema svojim
neprijateljima? Šta Bog èini sa neprijateljstvom medju ljudima?
Odgovor na oba pitanja je: Bod daje svoj sopstveni ivot; Bog daje sebe,
prekidajuæi tako beskrajni lanac greha, nasilja i osvete. Odgovor je iznad
sve na krstu Hristovom, koji je “izraz Boijeg nenasilja, koji ne
uništava svoje neprijatelje veæ ide u smrt za
njih.”
[2]
Naš tekst iz Poslanice Efescima dodaje još jedan
element ovoj misli: U Isusu Hristu radja se nova èoveènost; stvara
se pomireno društvo. Krst Hristov nam izrièe mir: mir sa Bogom. To
je mir koji postaje moguæ i opipljiv tamo gde Bog miri bivše
neprijatelje. Na drugi naèin reèeno, u miru medju zavadjenima se
moe “doiveti istinski mir sa
Bogom.”
[3] Zato na mir medju zavadjenima ne
treba gledati samo kao moguæi rezultat pomirenja sa Bogom. Mir sa Bogom
doivljava svoju punoæu u zajednici pomirenih neprijatelja. Novo
društvo je vidljiva stvarnost. Prepoznaje se po èinjenici da u toj
novoj zajednici više neæe vredeti ograde meju klasama, rasama i
polovima. U ovome se slau i Poslanica Galaæanima i Efescima.
U èitavom Novom zavetu jasno se vidi da se mir sa Bogom
ne moe svesti na spokoj individualne duše. Mir sa Bogom neumitno predstavla
pomirenje sa zavadjenim, sa neprijateljima. Ovakav mir je moguæ samo kroz
ljubav u rtvovanju. I ovo se ne odnosi na neki udaljeni cilj ili ideal ili
viziju za buduænost. Svi glagoli u našim odlomcima su u aoristu,
vremenu za upravo svršenu radnju. Hristova pobeda nad mrnjom i grehom nije
negde u buduænosti. Ona je veæ ovde. Svo stvorenje tei da ta
stvarnost postane vidljiva.
Shvatanje ovog novog društva nije, bez sumnje, bio lak
proces za ranohrišæanske crkve. Ne samo tekstovi koje smo naveli,
veæ i mnogi drugi incidenti iz Dela Apostolski i drugih Novozavetnih
poslanica svedoèe o teškoæama u prihvatanju ovog novog
našina razmišljanja i èinjenja.
Ali to je temelj, sama osnova od koje Apostol Pavle polazi
kada govori svojim protivnicima i potvrdjuje da je u stanju da ih voli. On je u
stanju da ih voli bez ikakvih kompromisa kada misli da je istina Jevandjelja
dovedena u pitanje. To je osnova za Pavlovo ubedjenje da su ljubav i pomirenje
moguæi za ljude koje su kulturne, društvene i istorijske razlike
razdvojile i otudjile.
VI - Zadatak Crkve
Šta naši odlomci kau o zadatku crkve u svetu? U
Efescima, Crkva je arena, mesto gde se moe doiveti spasenje. Odgovornost Crkve
je upravo u tome da bude Crkva. To je mesto gde bivši neprijatelji ive
zajedno i rukovode se pomirenjem u svakodnevnom ivotu. To je mesto gde se Duh
Hristov slobodno kreæe, gde Duh osposobljava ljude da krenu Hristovim
primerom, posebno u njegovom ponašanju prema neprijateljima. Zadatak ljudi
je da ive mir koji im je Hrist podario. Naš zadatak je da savremenicima
pruimo bar malo od onog što moe i što æe biti. Zadatak crkve da
jednostavno bude Crkva je danas potreban kao i u bilo kojem drugom periodu u
istoriji. Divno je opisano u izrazu: “Bog je izabrao ljude kojih se niko
neæe plašiti.”
[4]
Raspad socijalistièkog bloka doveo je do eksplozije
svih vrsta potisnutih nacionalistièkih tendencija. Èak i u
zapadnim demokratijama rasizam i nacionalizam zadobijaju alarmantne razmere.
Uloga crkve u ovakvoj situaciji ne treba da bude potcenjena. William Trevor iz
Corrymeela zajednice je govoreæi na Drugoj Ekumenskoj Evropskoj
Skupštini u Gracu 1997, istakao da situacija u Severnoj Irskoj ima mnogo
sliènosti sa bivšom Jugoslavijom, ali da su snaan upliv crkava za
mir i pomirenje u Severnoj Irskoj znaèajno doprineli da stvari ne postanu
tako tragiène kao što su nastale u bivšoj
Jugoslaviji.
Sa druge strane Ivo Markovic, franjevaèki
sveštenik iz Bosne, prièao je na Skupštini u Gracu kako je bilo
teško ubediti njegove kolege iz Katolièke crkve u njegovoj zemlji da
je vano da oni doprinose stvaranju klime pomirenja. Ono što se desilo u
Ruandi i Burundiju, dve zemlje gde je veæina stanovništva
hrišæanska, pokazuje da crkve nisu imale ulogu u spreèavanju
genocida. Mnogi ljudi crkve pitaju se kako su stvari mogle da postanu tako
loše i da li je ozdravljenje uopšte moguæe.
Crkva treba da su ljudi kojih se niko ne plaši. Ako je
Isus Hrist naš mir, onda se naša poruka sastoji upravo u ivotu u
mirovnim zajednicama u kojima reè mir postaje otelovljena. Mir æe
se tu iveti u molitivi, u poštovanju, u zajednièkom deljenju i
èinjenju. Crkva èe se sastojati od zajednica koje nisu homogene
ali u kojima muškarci i ene, stranci i domaæi, bogati i
siromašni, stari i mladi ive kroz ono što pomirenje znaèi. I u
tom pomirenju, u tom slamanju ograda, saznaæe znaèenje mira koje
nam Bog donosi.
Suoèavanje sa sukobima treba da je zadatak Crkve od
najveæeg prioriteta. I Poslanica Korinæanima govori o
sveštenstvu pomirenja koje nam je namenjeno. Mi smo poslanici pomirenja.
Boija izjava mira treba da bude objavljena od ljudi ljudima. Crkva je ne samo
mesto gde pomirenje treba da postane vidljivo, veæ je crkva pozvana da
bude èinilac, ambasador pomirenja.
Sluenje miru je potrebno svaki put kad tenzije narastu ili
izbije sukob. Iskustvo koje zadobijamo uèeæi kako da primenjujemo
pomirenje u našem svakodnevnom ivotu Hrišæanske zajednice moe
znatno da nam pomogne u takvom sluenju ostalima. Korisno je da usvojimo
veštine neophodne da bi efektno pomogli kada smo potrebni drugima.
Mnogobrojni primeri iz celog sveta Hrišæana koji su angaovani na
pomirenju ispunjavanju nas snanim entuzijazmom. Verujmo i molimo se da Bog u
nama i kroz nas obistini rad na pomirenju i miru koji je objavljen jednom i za
svagda kroz Isusa Hrista.
Marie-Noelle von der Recke
28. januar 1999.
Autor:
Koordinatorka Crkve i mira Marie-Noelle von der Recke
je Menonitska teološkinja poreklom iz Pariza. Èlanica je
Laufdorfške grupe (u Nemaèkoj) ekumenske zajednice
Laurentiuskonvent.
Gospodja von der Recke studirala je teologiju na Associated
Mennonite Biblical Seminaries (UdrueneMenonitske biblijske verske škole) u
Elkhartu, Indiana (USA), i osam godina predavala Bibliju i etiku na European
Mennonite Bible School (Evropska Menonitska biblijsa škola) kod Bazela u
Švajcarskog.
Udata je i ima tri kæerke.
Uredili: Medjunarodna kancelarija Crkve i mira i
Crkva i mir iz Britanije i Engleske
Svezak 1, Broj 1 - Maj 1999.
Preveo: Bojan Aleksov
Napomene
[1] Marlin Miller, ‘The
Gospel of Peace’ (Jevandjelje mira) in Robert Ramseyer, ed., Mission and
the Peace Witness (Scottdale PA: Herald Press, 1979), p. 10.
[2] John H. Yoder, The Politics
of Jesus (Carlisle: Paternoster Press, 1994).
[3] Marlin Miller, “The
Gospel of Peace” in Robert Ramseyer, ed., Mission and the Peace Witness
(Scottdale PA: Herald Press, 1979), p. 15.
[4] Propoved Vilfried Warneck,
1985.